Današnji tekst, djelo je maturanta Karlovačke bogoslovije, Milana Romanovića. Milan je jedan od najboljih poznavalaca retorike i crkvenog besjedništva u Bogosloviji Svetog Arsenija Sremca. Učestvovanjem na ovogodišnjem izdanju takmičenja iz besjedništva – ,,Slavoslov 2019/20”, ostavio je upečatljiv utisak na publiku svojim izborom teme za besjedu. U nastavku teksta ostavljam Vam priliku da je i sami pročitate. Uživajte!

,, Svet je nastao kroz reči ljubavi posredstvom onoga koji jeste ljubav, a to je Bog. Kroz nju je nastao, njom se održava i na kraju će se u nju pretvoriti. To možemo da nađemo u slavospevu o ljubavi o kojoj govori Apostol Pavle. Ljubav nikada ne prestaje dok će proroštva nestati, jer sve što je u proroštvima najavljivano – desiće se. Jezici će zamuknuti, jer će sve potrebno biti rečeno.

Kroz istoriju se ona, jedna, jedina ljubav razdelila i tako dobismo četiri vrste ljubavi. Ljubav Božiju, ljubav roditeljsku, ljubav prijateljsku i ljubav bračnog supružnika. Božija ljubav je prisutna od postanja sveta i biće večna. Na Svetoj Liturgiji, posle pretvaranja darova imamo jednu molitvu – takozvanu molitvu anamneze (sećanja) i ta molitva spaja prošlost, sadašnjost i budućnost. Ona glasi: ,,Sećajući se, dakle, ove spasonosne zapovesti, i svega što se nas radi zbilo: krsta, groba, tridnevnoga vaskrsenja, sedanja sa desne strane i drugog i slavnog dolaska“. Ovde se spajaju prvi i poslednji čovek i postaju jedno.

Posle te najveće ljubavi dolazi roditeljska ljubav. O toj ljubavi ja samo mogu da pričam kroz prizmu mojih roditelja. Ta ljubav je posebna, jer je uvek istog inteziteta od trenutka saznanja da će supružnici postati roditelji, pa sve do njihovog poslednjeg daha u ovome životu, jer je roditeljima njihovo dete uvek drago, maleno, najvažnije. Za roditelje je dete čitavog života, bilo ono mlado ili već odraslo. Sa prvim koracima to isto dete uključuje se u svet i život i tako stiče prijatelje sa kojima će mnoge situacije preživeti i na taj način izgraditi svoju ličnost. Jednu istu osobu nikada nećete sresti – zato što je svaka osoba jedinstvena na svoj način. Sa godinama dolazi i zrelost, a uskoro i vreme kada se može desiti da se upozna nova osoba, novi životni saputnik. U tom ,,životnom saputniku” će on najpre videti Boga – a u njemu i sebe zajedno sa tom osobom. I tako dolazimo do rađanja novog života. Ako pažljivo pogledamo na ovaj redosled uočićemo jedan krug, jedno ciklično ponavljanje godina iza nas. Dragi slušaoci, značenje prstena na venčanju je upravo ovo neprestano prisustvo Boga i nas koji se nižemo kao biseri na jednu ogrlicu.

O potrebi za ljubavlju nam govori i apostol Pavle u jednoj od svojih poslanica:,, Jer, ako jezike čovečije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje ječi ili kimval koji zveči. I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu veru da i gore premešta, a ljubavi nemam ništa sam. I ako razdam sve svoje imanje i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam ništa mi ne koristi“. Ljubav je dar od Boga koji svako od nas dobija, ali je ne koristi, ali ja vam kažem da onaj koji nju bude imao u onome što bude radio bilo da govori, dela, uči, daje ili pomaže – to će svi primetiti. To će se ceniti. Sve će to biti u radosti i sa osmehom, a ne sa uzdisanjem i tugom.

,, Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi. Ljubav se ne gordi, ne nadima se, ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini, sve snosi, sve veruje, svemu se nada i sve trpi“.

Složićete se sa mnom da je ovo možda i najlepši opis ljubavi ikada. Brak koji bude imao i koji bude gajio ovakvu vrstu ljubavi – neće imati tuge i nezadovoljstva. Jer, šta je pravi osećaj ljubavi nego kada voljena osoba odlazi – a ti je zagrliš, ćutiš ali joj srcem glasno šapneš da ne ide… Ta osoba te nikada neće napustiti, jer sve te vremenske i kilometarske razdaljine ljubav će pobiti. Kilometri zbližavaju, a ljubav jača!

Ovo je vapaj za ljubavlju. Nje je danas sve manje. Na kraju, ipak postoji nada, da ako sve ovo, gorenavedeno shvatimo – ti ćeš na kraju biti pobednica, a ja pobednik! ”